Prema medicinskim prognozama, od ove bolesti rizikuje da oboli svaki treći čovek na svetu. Ipak, najopasnije je to što mnogi ljudi boluju od dijabetesa a da to i ne znaju. Kako se manifestuje skriveni dijabetes? Kako zaustaviti razvoj bolesti? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja daće nam Olga Raz, klinički dijetolog.
Zašto gojaznost predstavlja pretnju
Želeli smo da razgovor o dijabetesu počnemo nekim ohrabrujućim novostima, ali, nažalost – to nije moguće. Lekari veruju da 30%–40% odraslih ljudi na svetu u nekom uzrastu oboli od dijabetesa. To je još i optimistična procena s obzirom na stopu gojaznosti. Naime, gojaznost je jedan od uzroka dijabetesa, te mnogi ruski specijalisti s gorčinom govore da je realna slika mnogo surovija.
Veliki je broj onih kojima predstoji dijabetes a da čak ne znaju ništa o ovoj strašnoj opasnosti. Skriveni period bolesti, kad se još ne pojavljuju simptomi, naziva se predijabetesom. Ukoliko se tada preduzmu odgovarajuće mere, početak dijabetesa može se odložiti za dugi niz godina i ujedno izbeći komplikacije – srčana oboljenja, bolesti bubrega, gubitak vida, gangrena stopala.
Eksplicitni dijabetes manifestuje se povišenim nivoom šećera u krvi, dok usled skrivenog dijabetesa šećer ostaje u normalnim granicama, ali raste nivo insulina. Ovo stanje naziva se hiperinsulinemija i uglavnom se javlja kod gojaznih osoba. Da biste sprečili razvoj dijabetesa ili ga bar odložili za nekoliko godina, važno je da pre svega snizite nivo insulina. Zato je potrebno promeniti režim ishrane i meni, smanjiti težinu i baviti se fizičkom aktivnošću.
Mnogi smatraju da je neverovatno komplikovano izabrati hranu za dijabetičara, što nije istina. U oba slučaja, i kad je reč skrivenoj i neskrivenoj formi bolesti, dijeta je prilično jednostavna. Ona podrazumeva uglavnom obične proizvode kojih ima u prodavnicama, a nije potrebno spremanje komplikovanih i skupih jela. Takva dijeta omogućava da se smanji doza lekova (uključujući insulin), a ponekad se medikamenti čak potpuno izbacuju.
Koju je dijetu najbolje držati s ciljem prevencije i lečenja dijabetesa? To je ishrana bogata složenim ugljenim hidratima, kao što su hleb, testenine, žitarice (mekinje), mahunarke itd. Nema tu ničeg iznenađujućeg. Hlebna dijeta jedna je od varijanata odgovarajuće ishrane, a ona se 60% sastoji od složenih ugljenih hidrata. Ispitivanja, kao i svakodnevna praksa, pokazali su da je ona najefikasnija za snižavanje nivoa šećera i insulina.
Principi dijete bogate ugljenim hidratima za dijabetičare
Uključite u ishranu složene ugljene hidrate. Uprkos rasprostranjenom mišljenju, oboleli od dijabetesa i predijabetesa treba da jedu upravo ugljene hidrate, ali oni moraju da budu složeni, s niskim glikemijskim indeksom. Prema poslednjim preporukama Ruske asocijacije dijabetičara, 55%–65% dnevne ishrane obolelih od skrivenog ili „javnog“ dijabetesa treba da se svede na unos upravo ovih proizvoda.
Složeni ugljeni hidrati s niskim glikemijskim indeksom nalaze se u hlebu od celog zrna, mekinjama, mahunarkama, makaronima od durum pšenice ili brašna od celog zrna žitarica, ovsenoj kaši, basmati ili integralnom pirinču. Zato su sendviči s hlebom od celog zrna žitarica (niskokaloričan ili običan) ili mala porcija testenine sa sosom od paradajza i maslinovog ulja preporučena hrana za obolele od dijabetesa i one koji žele da izbegnu ovu bolest. Jedna porcija složenih ugljenih hidrata jednaka je jednoj – jednoj i po čaši skuvane namirnice.
VIŠE SAVETA POTRAŽITE U MAGAZINU RUSKA ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskaenciklopedijazdravlja
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
