Donedavno se smatralo da je holesterol loš i opasan, te su se ljudi trudili da ga u potpunosti izbegavaju u ishrani. Međutim, godine koje su prošle postavile su sve na svoje mesto: ispostavilo se da je manjak holesterola jednako loš kao i njegov višak.
ZAŠTO NAM JE POTREBAN?
Holesterol je posebna vrsta masti – pomaže izgradnju ćelija, pa je za čoveka od životne važnosti. Zahvaljujući holesterolu, naš organizam normalno funkcioniše. On mu omogućava da proizvede vitamin D, kao i da izgradi polne i nadbubrežne hormone. Kad holesterola nema dovoljno, mogu nastati ozbiljni hormonski problema, što za posledicu može imati smanjenje libida, pa čak i neplodnost! Lučenje serotonina – hormona sreće i dobrog raspoloženja – direktno je povezano s nivoom holesterola. Kad je holesterol u organizmu veoma nizak, onda ni serotonina nema dovoljno, pa se kod ljudi javlja depresija i samoubilačke opsesije. Organizam do holesterola dolazi na dva načina: preko hrane (u manjem obimu) i putem jetre, gde se on stvara.
DOBAR I LOŠ HOLESTEROL
Medicinari su podelili holesterol na „dobar“ i „loš“, a nama su za normalno funkcionisanje potrebna oba tipa. Dobar holesterol stvara se u jetri i crevima, dok se loš u vidu holesterolskih pločica slaže na zidovima arterija, usled čega se sužava protok krvi – te nastaje ateroskleroze. S vremenom naslage postaju ogromne i u potpunosti zatvaraju (blokiraju) arterije. Naravno, to za posledicu ima odumiranje tkiva zahvaćenog organa, budući da je taj organ uskraćen za normalan dotok krvi i hranjivih materija, kao i kiseonika. Problem je što se ovaj proces može razviti u bilo kom organu, poput srca (infarkt miokarda) ili mozga (inzult ili moždani udar). Čak je moguć infarkt creva ili mrežnjače oka!
I sami možete proceniti stanje svog zdravlja:
ukupni holesterol nije viši od 5 mmol/l;
loš holesterol nije niži od 3 mmol/l;
šećer u krvi nije šreko 6 mmol/l;
krvni pritisak uvek ispod 140/90 mm Hg;
struk nije širi od 102 cm (muškaraci), odnosno od 90 cm (žene).
Ukoliko se uklapate u navedene parametre, ne prete vam problemi s viškom holesterola.
Pixabay
PAŽNjA – ISHRANA!
Izbegavajte štetne namirnice (brza hrana, gotovi poluproizvodi, transmasti (ima ih u gotovo svim vrstama industrijskog testa, keksa, majonezu, čipsu).
PROČITAJTE JOŠ I:
AKTIVNE TAČKE NA TELU ZA POBOLJŠAVANJE IMUNITETA
SLABO SVETLO- PRIJATELJ GOJAZNOSTI!
PROČITAJTE ETIKETU
Uvek pogledajte koliko hidrogenisanih masti ima u proizvodu. Jedite što manje mesa i mesnih proizvoda – oni su izvor lošeg holesterola. Ali nikako ga potpuno ne isključujte iz ishrane. Koristite sve biljne masti, jer sadrže holesterol koji je od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje organizma. JELOVNIK sastavite tako da vam smanji loš holesterol (sadrži lipoproteine niske gustine), a poveća dobar (s lipoproteinima visoke gustine). Na stolu uvek treba da vam se nađu peršun, mirođija, celer, kupus, brokoli, paprika, šargarepa, beli i crni luk, orasi, jaja, riba i morski plodovi! Sve to zajedno utiče da se odnos dobrog i lošeg holesterola promeni u korist ovog prvog.
Na primer, polovina sirovog praziluka u stanju je da podigne nivo dobrog holesterola za 30%! Korisne su i mahunarke, žitarice, naročito pahuljice. I, naravno, pazite na težinu: gojaznost pogoduje nakupljanju lošeg holesterola, za razliku od mršavljenja.
Foto: Guliver/Thinkstock, Pixabay
VIŠE SAVETA POTRAŽITE U MAGAZINU RUSKA ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskaenciklopedijazdravlja
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
