Malokrvnost. Hronična anemija odgovorna je za nepovratne promene u krvnim sudovima velikog mozga, što brže dovodi do moždanog udara.
Šta da se radi? Potrebno je lečiti anemiju, a tu najviše pomaže određena ishrana s velikom količinom gvožđa (crveno meso, džigerica), kao i sumplementi s tim mineralom.
Glavobolje. Osobe s migrenom podložnije su moždanom udaru od ostalih.
Šta da se radi? Migrenu karakteriše sužavanje krvnih sudova velikog mozga, koji se šire u haotičnom poretku, dok se u slučaju moždanog udara otvor krvnog suda prekriva trombom. Obe bolesti povezane su s poremećajem moždanog krvotoka. Prema tome, obavezno kontrolišite migrenu, tj. uzimajte lekove iz grupe triptana.
Dijabetes. Ako imate dijabetes tipa 2, preti vam duplo veća opasnost od moždanog udara nego ostalima. A ukoliko još i pušite, ne merite nivo šećera u krvi niti pritisak, onda rizik obično raste. Što je nivo šećera u krvi viši, to će moždani udar biti teži, kao i oporavak posle njega.
Šta da radite? Redovno uzimajte lekove za snižavanje pritiska, nivoa šećera i holesterola u krvi. Osim toga, ukoliko ste gojazni – smršajte. Tako ćete smanjiti rizik od moždanog udara i dijabetesa.
VIŠE SAVETA POTRAŽITE U MAGAZINU RUSKA ENCIKLOPEDIJA ZDRAVLJA!
PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskaenciklopedijazdravlja
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
